Izgovor
|
Izgovor |
 |
Slova, kojih nema u ovoj tabeli, izgovaraju se kao u našem jeziku. Riječi stranog porjekla (Interwiew, News) se čitaju izvorno. Udvojena slova se čitaju kao jedno.
| ä | e | Otvoreno e | Träne, Bär, Mädchen (me:dhen) |
| ai | aj | Između ai i aj | Mais, Kaiserin (kajzerin), Saite (zajte) |
| äu | oj | Između oi i oj | Mäuse (mojze), Bäume, Häuser (hojzer) |
| e | e | Otvoreno - u naglašenom kratkom slogu | essen, Wette (vete), wecken (veken) |
| e | Zatvoreno - u naglašenom dugom slogu | leben, lesen (le:zen), Erde | |
| e | Neartikulisano - u nenaglašenim slogovima, najčešće u prefiksima be-, ge- i er- i sufiksima -ei, -en, -er i -em | bekommen, erzählen (erce:len), erzeugen (ercojgen), gefallen, bitte, Bruder, Vater (fater) | |
| ei | aj | Između ai i aj | nein, fein, rein, bei |
| eu | oj | Između oi i oj | neun, feucht (fojht), Leute |
| ey | aj | Između ai i aj | Meyer |
| ie | i | Dugo i | sie, Friede, Riegel |
| ö | e | Namjestiti usne za o pa izgovoriti e | Löwe (le:ve), mögen, hören |
| ü | i | Namjestiti usne za u pa izgovoriti i | Lüge, fünf, Müller |
| y | i | Typhus (tifus), Gymnasium (gimnazium), Typ |
| b | p | Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom | Herbst, gelebt, hübsch (hipš) |
| b | U ostalim slučajevima | beginnen, Berg | |
| ch | h | Buch, ich, lachen, Sache (zahe) | |
| chs | ks | sechs (zeks), wachsen, Achse | |
| ck | k | backen, Decke, dick, Ecke | |
| d | t | Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom | Schild (šilt), Kind, Freund, Rad |
| d | U ostalim slučajevima | Dusche (duše), du, wieder (vider) | |
| dt | t | Verwandte (fervante), Stadt, beredt | |
| g | k | Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom | Krieg, sagte (zakte), Zug (cuk), Weg |
| g | U ostalim slučajevima | Gast, sagen (zagen) | |
| ig | ih | freudig, König, wenig (venih) | |
| h | Ne izgovara se na kraju i sredini riječi sem... | zehn (ce:n), Jahr (ja:r), wehen (ve:n), gehen (ge:n) | |
| h | Ako se riječ završava na -haft i -heit kao i u početku riječi | Freiheit, zaghaft (cekhaft), holen | |
| ng | ng | Između ng i nj, ali bliže ng | lang, Angst |
| ph | f | Pharase, Physik, Philosoph (filozof) | |
| qu | kv | Quelle, Quark, quälen | |
| s | z | U početku riječi pred samoglasnikom | sagen, singen, sollen |
| U sredini između dva samoglasnika | lesen, Wiese (vi:ze), Krise, Käse | ||
| Iza suglasnika l, m, n i r kad iz njih dođe samoglasnik | Ferse, emsig, persönlich | ||
| U sufiksima -sal, - sam i -sel | Schicksal (šikzal), Rätsel, regsam | ||
| s | Na kraju riječi ili sloga | was, Glas | |
| Unutar rijeci ispred p, t | Wespe (vespe), fest | ||
| ß | s | Fuß, muß, fließen | |
| sch | š | Rausch, Schule, schön | |
| sp | šp | U početku riječi i složenicama | Spiel, sparen, Spion |
| st | št | U početku riječi i složenicama | Stube, Stadt |
| th | t | Thema, Theater, Theorie (teori:) | |
| tien | cien | Dalmatien, Kroatien | |
| tion | cion | Negation, Definition | |
| tsch | č | Deutshland, Dolmetscher | |
| tz | c | Katze, Mütze, Sätze, Nezt | |
| v | f | Vater, viel, vorn, Nerv | |
| v | Samo u nekim stranim riječima | Violine, Vokativ, Vase | |
| w | v | Wage, werden, Löwe, Wiese | |
| x | ks | Max, Hexe, Axt, Xylophon | |
| z | c | Ziege, Ziemlich, Zunge |
- Samoglasnik je dug:
- -na kraju naglašenog sloga: oder (o:der), haben (h:ben)
- -u zatvorenom slogu ispred r: wer (ve:r), nur (nu:r)
- -ako je udvojen: Haar (ha:r), Meer (me:r), Boot (bo:t)
- -ako iza njega slijedi nemo h: Uhr (u:r), Hahn (ha:n)
- -ie je dugo u naglašenom slogu: Liebe (li:be), Bier (bi:r)
- Samoglasnik je kratak:
- -ispred dva suglasnika: Gast (gast), kurz (kurc)
- -ispred udvojenog suglasnika: Bett (bet), Mann (man)
- U njemačkom jeziku naglasak se nalazi redovno na prvom slogu, osim u sledećim slučajevima:
- -neke složenice: warum (varum), woher (voer)
- -neke riječi starnog porjekla: Hotel (hotel), Fabrik (fabrik)
- -sve riječi koje počinju prefiksima: be-, ge-, ent-, ver- i zer-: Beruf (beru:f), gebraten (gebra:ten), Zerfall (cefal)
Vremenom će se dobiti osjećaj za naglasak, dužinu sloga i izgovor određenog slova.
